Забрана извоза пластичног отпада у ЕУ: Изазови и импликације за индустрију рециклаже

Одлука Европске уније да забрани извоз пластичног отпада, како унутар тако и ван својих граница, означава значајан помак у политици управљања отпадом. Међутим, ова одлука, део споразума о регулисању транспорта отпада који је донесен 17. новембра, изазвала је значајну забринутост индустријских играча као што је Валипац, белгијско индустријско удружење. Они упозоравају да би забрана могла довести до колапса тржишта рециклаже пластичне амбалаже.

Локално складиштење и потенцијално спаљивање: непосредни утицаји

Према новој уредби, пластични отпад прикупљен у земљама чланицама ЕУ мора се складиштити локално. Ово би потенцијално могло довести до повећаног спаљивања, посебно ако се не нађу купци за рециклажу у Европи или другде. Ова промена представља значајан изазов, посебно имајући у виду обим који је укључен. На пример, само Белгија троши 100.000 тона комерцијалне пластичне амбалаже годишње, од чега се око 24.000 тона тренутно извози ван Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Валипчева перспектива: тржиште у опасности

Валипац, одговоран за прикупљање и рециклажу комерцијалног и индустријског амбалажног отпада у Белгији, истиче тешку ситуацију. Они тврде да би немогућност извоза прикупљене пластике, у комбинацији са недовољним капацитетом за рециклажу Европе, могла довести до колапса потражње. Забринутост је да разлика у трошковима између амбалаже направљене од девичанске пластике и рециклираног чини ову прву економски привлачнијом. Ово је погоршано чињеницом да се европски пластични отпад углавном извози за рециклажу у секундарне производе као што су кесе за смеће, због ниске потражње за рециклираном пластиком у ЕУ.

Ризик од колапса тржишта и позив на интервенцију

Организација упозорава да без благовремене интервенције тржиште пластичне амбалаже ризикује колапс због недостатка продајних места у Европи, уз забрану извоза у земље које нису чланице ОЕЦД-а. Ово би могло да омета напредак ка кружној економији у кратком року, упркос регулаторним намерама ЕУ.

Балансирање циљева животне средине и стварности у индустрији

Док еколошке групе хвале политички споразум ЕУ за окончање „колонијализма отпада“, европски Рециклажна индустрија Конфедерација (ЕуРИЦ) признаје хитну потребу за јачањем напора за рециклажу у Европи. Ово је да се спречи криза изазвана новом уредбом.

Сам Валипац предузима проактивне мере, подстичући предузећа да користе пластичну амбалажу са најмање 301ТП3Т рециклатом. Међутим, индустрија се суочава са новим изазовима са приливом увезене пластике означене као рециклирана (рПЕТ), која се нуди по ценама са којима се рециклерима из ЕУ тешко може такмичити.

Закључак: Навигација путем унапред

Одлука ЕУ, иако је еколошки похвална, представља сложене изазове за рециклажна индустрија. То захтева поновну процену локалних капацитета за рециклажу и заједнички напор да се уравнотеже еколошке аспирације са економском реалношћу. Како се ситуација буде развијала, биће од кључног значаја пратити утицај на тржиште рециклаже и шири циљ одрживе, кружне економије.